Крушевачка филозофско-књижевна школа, као спонтани наставак Корчуланске филозофске школе обогаћен учешћем бројних књижевних стваралаца и интелектуалаца, почела је с радом у мају 1989. године. Теме Школе односиле су се на појаве и питања којима су, поред филозофије и књижевности, критички преиспитиване и вредноване и друге области наше културне традиција и актуелних друштвених, интелектуалних и стваралачких изазова.
Профил Школе, с преплитањем стваралачких и филозофских тема и њиховог интелектуалног начина промишљања, јединствен је не само у Србији него и у читавом региону. Као престижна културна манифестација Крушевца и целе земље, Школа је свој значај потврдила својеврсном стваралачком тематизацијом низа веома релевантних друштвених и стручних тема које су на њој разматране и које су својим резултатима знатно допринеле разумевању историјског, политичког, културног и друштвеног контекста у којем живимо и давању могућних одговора на њега. Зато зборници радова учесника Школе остају трајно духовно сведочанство данашњег времена.
Школа траје три дана и одвија се у неколико радних сесија, са завршном дебатом на крају заседања. Изложени радови штампају се у посебним зборницима. До сада је издато деветнаест таквих зборника. У раду Школе досад су, између осталих, учествовали следећи аутори: Михајло Марковић, Никола Милошевић, Добрица Ћосић, Светозар Стојановић, Драгољуб Мићуновић, Светлана Књазева, Обрад Савић, Јован Бабић, Мирослав Егерић, Жарко Видовић, Зоран Ђинђић, Радомир Ђорђевић, Војислав Коштуница, Љубомир Кљакић, Жарко Пуховски, Миладин Животић, Саво Лаушевић, Милорад Беланчић Милан Суботић, Ненад Даковић, Радош Младеновић, Павле Бубања, Миле Савић, Слободан Ракитић, Срба Игњатовић, Радомир Андрић, Милош Петровић, Марко Недић, Љубиша Ђидић, Јован Аранђеловић, Слободан Кањевац, Зоран Аврамовић, Богољуб Шијаковић, Мило Ломпар, Радивоје Керовић, Слободан Дивјак, Раде Калик, Часлав Копривица и многи други. У рад Школе редовно су укључивани и млађи ствараоци, књижевници, критичари, есејисти, филозофи и културни прегаоци.
Теме сусрета Школе увек су биле актуелне, занимљиве и изазовне и за саме учеснике и за ширу културну јавност. Досад су реализоване следеће теме: „Демократске традиције и савременост“ (1990), „Традиција, национална еманципација и грађанска права“ (1991), „Национално и ирационално у савремености“ (1992), „Српска култура на размеђу византијске и западне цивилизације“ (1993), „Агонија реалног и реалност и привид“ (1994), „Проблем зла у филозофији и књижевности“ (1995), „Историја, филозофија и књижевност“ (1996), „Књижевност и морал“ (1997), „Грађански и верски ратови“ (1998) , „Филозофија и књижевност на крају века“ (2000), „Србија и Европа“ (2001), „Традиција и корените друштвене промене“ (2002), „Два века наше политичке и културне историје, 1804-2004“ (2003. и 2004.), „Промене погледа на свет наших елита – 1945-2005“ (2005), „Српска култура жртвовања, победе и пораза“ (2006. и 2007.), „Разбијање Југославије, косовско-метохијски проблем, Србија и доминантни свет у протеклих двадесет година“ (2008),
„Књижевност у српској филозофији, филозофија у српској књижевности“ (2009), „Реч и одговорност – етика текста“ (2010), „Аутономија писане речи и друштвени ангажман“ (2011), „Трајно и ефемерно у филозофији и књижевности“, „Његош, песник, мислилац“ (2013), „РАТ И СТВАРАЛАШТВО – 100 година од почетка Првог светског рата“ (2014), „Култура и криза“ (2015), „Од КОРЕНА до ДЕОБА – друштвена слика Србије у 20. веку (2016), Филозофија и књижевност у контексту нових медија (2017), Стогодишњица оснивања Југославије – искуство српске књижевности, филозофије и културе (2018), Прожимање идеја у филозофији и књижевности – 30 година филозофско-књижевне школе (2019)…